Gospodarica Haosa
Pričaj manje nego što znaš, pokazuj manje nego što umeš. Sve u pravom trenutku.
"Ljudi ja sam nosata, al sam ribaaaaaa VRH! Volim se ko niko. Kada sam otkrila da sam (ispravljam se, otkrili su mi drugi svojom pakoscu-“uaaaaaa nosata,
vidi koliki joj je nos, gadurooo…), imala sam strasne komlekse, mislila sam kako niko nikada nece hteti da se druzi samnom, kako ce me celog zivota ismevati,
kako sam OBELEZENA…
A onda sam shvatila kako sam okruzena prijateljima i ljudima koji me vole, kako ni jedna zurka nije pocinjala bez mene, kako nijedno rame nije bilo “utesnije”
od mog, kako se ni u jednom oku niko nije pogledao ni osmehnuo kao u mom…
Onda sam shvatila kako moj nos primecuju samo oni kojima je stalo da me povrede i kojima sam ja to dozvoljavala. A kada sam shvatila da mi ti ljudi nisu ni
do kolena, pocela sam da volim svoj nos.
Jer upravo on, naucio me je da nije sve u zivotu ono sto mislimo da jeste, naucio me je da ne znaci nista ni nos, ni oko, ni srce, ako nema nista ispod.
Naucio me je da radim na sebi, da se trudim, da se borim, da se nikad ne zadovoljim “fasadom” i onim sto mi je bogom dato, nego da iznova i iznova trajem i
obnavljam svoju energiju, svoj optimizam, svoju snagu.
I zato volim svoj nos, jer on sija kao sijalica koja govori-da, u njoj ima nekog svetla, neke cudne energije koja se ne trosi, vec iznova i iznova obnavlja,
jer MOJ NOS vecito sija.
I mada zvuci da sam se previse nahvalila, dodacu jos ovo.
Mislila sam da me je gotovo svaki momak lagao kako sam lepa, jer ja nisam verovala da moze biti lep neko ko ima veliki nos, dok nisam po hiljaditi put cula, bilo
od njih, bilo u prolazu-ti neverovatno zracis, i lepsa si nego sto ces toga ikada biti svesna i dok me jednog dana nije sokirala recenica-“ti si lek za dusu”.
Zar ja?? Sa ovolikim nosom?!
Zasto ovo pisem?
Zato sto imam 26 godina i trebalo mi je citavih 20 i dve, tri, cetiri, da bih ublazila svoj kompleks. Ne, ja ga nisam izlecila, suvise je boleo da bih mogla da
ga zaboravim. Ali trudim se, svakog se dana borim sa tim-jer imam ogledalo i imam ljude cije komentare jos ponekad cujem-“super je riba, SAMO ima malo surlu…”
. Ali ja se necu predati. Necu se podvrgnuti hiruskim intervencijama, ne zelim, jer ne volim da gubim. Necu da dozvolim da me takve stvari obore. Jer kakvo je to
onda resenje. Operisacu nos, ali sta? Sutra ce se pojaviti novi kompleks. I? Nova operacija?! U sta se onda pretvara covek, ako je covek!?
Zato se smejem i kazem, LAKO JE MENI, moj se kompleks vidi i mogu da ga resim jednom operacijom, ali sta ce oni koji imaju duge staze mrznje i zla za sobom,
oni koji imaju duge lazi i neprospavane noci, oni koji imaju-a nemaju? Kome ce oni da plate za operaciju, ko ce njih da “skrati”?!
E pa na radost svih tih “dugonja”, ja veselo dizem svoj VELIKI NOS u moje VELIKO nebo, sirim svoj VELIKI osmeh, i radujem se sto sam VELIKA!"
Samo nesto,hvala ti Anonimna . :D
posted